У зависности од услова рада, на моторна уља се постављају различити захтеви. Због тога је веома тешко прецизно одабрати мазиво према његовом деловању за различите услове рада. Мотори који дуго раде при великим брзинама или при пуном оптерећењу имају високе температуре уља. Под утицајем високих температура и атмосферског кисеоника, уље почиње да оксидира. Оксидациони производи згушњавају уље и могу да наносе премаз налик лаку на врху клипа, у жлебовима клипних прстенова и на стабљикама вентила. То може довести до лепљења диска вентила.
Када су цилиндри пребогати, мотор ће врло ретко или никада дати пуну снагу и возићете са прехлађеним мотором (градски саобраћај), неће доћи до потпуног сагоревања запаљиве смеше, а као резултат тога ће доћи до стварања уљне чађи и других продуката.Несагорело гориво и сам кондензат доводе до стварања шљаке (нацрт) и киселине. Несгоревшее гориво је депонован на хладним зидовима цилиндара и спада у картер мотора, и опрати уљана филм на цилиндру и поршне утицајем тога је опадајућу акција подмазивање радну површину клипа и топљење уља, која нарушава мазива својства у зависности од садржаја горива.
Пошто се део горива раствара у уљу током покретања, посебно зими (много хладних стартова - висок проценат горива у уљу), уз значајно разблаживање уља, потребно га је унапред заменити.
У зависности од температуре, свако уље има тенденцију да опада у вискозности са повећањем топлоте, постаје ниско вискозно, због чега се способност лепљења и тлачна чврстоћа филма за подмазивање погоршавају. На хладном, уље постаје густо и вискозно, а флуидност се смањује, а отпор унутрашњег трења се повећава. Ово својство је неопходно за употребу моторног уља, чија би се течност мало променила на променљивим температурама.
Када је мотор хладан, потребно је да уље буде довољно ниског вискозитета да не омета рад стартера и да уље што брже уђе у сва места подмазивања, почев од стартовања мотора.